HANIF KUREJŠI

 

 

Pokušavam da ubedim sebe da napustiti nekoga nije nešto najgore što toj osobi možeš da učiniš. Može biti neveselo, ali ne mora baš da bude tragedija. Ako nikada ništa ili nikoga ne ostaviš, neće biti prostora ni zašta novo. Naravno, nastaviti sa životom je nevernost - prema drugima, prema prošlosti, prema starim shvatanjima o sebi. Možda bi u svakom danu trebalo da se desi neko pravo neverstvo ili neophodna izdaja. Bio bi to čin optimizma, nade, koji jemči veru u budućnost - potvrda da stvari ne samo što mogu da budu drugačije, nego i bolje.

Zbog toga menjam Suzan, moju decu, kuću i baštu punu biljaka marihuane i rascvetalih trešanja u koje gledam kroz prozor od kupatila, za kutak kod Viktora u kojem će biti promaje i prašine po podu.

...

 

Ljudi ne vole da previše uživaš, smatraju da to ne valja za tebe. Možeš da počneš da priželjkuješ to sve vreme. Kako je nemirna želja! Taj đavo nikad ne spava i nema mira. Želja je bezobrazna i nije u skladu sa našim idealima, zbog čega su nam upravo toliko i potrebni. Želja se ruga svim ljudskim težnjama i čini ih vrednim. Želja je prvobitni anarhista i tajni agent - nije čudo što ljudi žele da je zarobe i drže na sigurnom. I baš kad pomislimo da smo podjarmili želju, ona nas izneveri ili nas ispuni nadom. Želja me zasmejava zato što pravi budalu od svih nas. Pa ipak, bolje biti budala, nego fašista.

...

 

Čovek greši, zanosi se na stranputicu, skreće sa pravog puta. Kad bi mogao da posmatra svoj bedni napredak kao eksperiment, bez želje za nemogućom sigurnošću - ništa zanimljivo ne dešava se bez drskosti - možda bi mogao da postigne nekakav mir.
Naravno, može da eksperimentiše sa sopstvenim životom. Možda to ne bi trebalo raditi sa životima drugih ljudi.

 

....

 

HANIF KUREJŠI,  odlomci iz romana INTIMNOST

 

" Priča nam sugeriše da prazninu koja nastaje ispraznim življenjem ne može nadomestiti prolazna strast, baš kao što se njome ne može ostvariti i postići suštinska intimnost  "