Sedam priča iz 'kraja' koje povezuje lajt-motiv sedam smrtnih grehova, na komičan način tretiraju svakodnevicu Novobeograđana opsednutih svojim sitnim slabostima i vođenih strastima. Ništa ljudsko im nije strano i ne libe se da prelaze granice moralnog, budući da svaki od njih moral shvata na sebi svojstven način.
Priča o sedam smrtnih grehova, ipak, nije moralizatorska – ona otkriva da i pored greha i grešaka postoji trenutak pročišćenja i iskupljenja junaka. Njihovi životi nisu u hrišćanskom smislu grešni, njihove slabosti svakako su posledica vremena u kome živimo i na trenutak odražavaju osećaj besciljnosti.
GORDOST, OČAJANJE U LENJOSTI, ZAVIST, GNEV, SREBROLJUBLJE, POŽUDA I NEUMERENOST U JELU I PIĆU – to jesu biblijski gresi ali u savremeno doba postaju skoro apsurdni u kontekstu mnogo gorih i većih civilizacijskih problema.
Zato scenario neprestano poziva na smeh – ovladati svojim strahovima i problemima, nasmejati se sebi u sebi, biti autoironičan, to je način prevazilaženja sopstvene boli. Junake boli to što im tako malo a ipak dovoljno nedostaje da budu srećni.
Scenario:
Miroslav Momčilović
Režija:
Miroslav Momčilović
Glavne uloge:
Branislav Trifunović, Nikola Vujović, Gordana Đurđević, Anđelika Simić, Nikola Đuričko, Boris Milivojević, Dubravko Jovanović, Mira Stupica, Ana Stanić, Zorka Manojlović, Miloš Timotijević, Marija Karan, Marko Vasović, Toma Trifunović, Rale Milenković, Branko Vidaković, Boris Komnenić, Ksenija Bujisić, Gordan Kičić, Ljubinka Klarić, Lane Gutović, Nenad Jezdić, Nataša Marković, Goran Sultanović, Kokan Mladenović, Aleksandra Janković, Ahmet Burić, Đorđe Marjanović, Bora Nenić, Srđan Miletić, Miša Samolov, Mladen Nelević, Milica Mihajlović, Marija Arsić
Miroslav Momčilović
Rođen je 11. maja 1969. godine u Beogradu. On je dramaturg, scenarista i režiser. Autor je dveju pozorišnih predstava i scenarista filma "Kada porastem, biću Kengur" (režija Raše Andrića, 2004), za koji je osvojio nagradu za najbolji scenario na Festivalu u Vrnjačkoj Banji (2005). Film je osvojio i nagradu "Od A do A" na Međunarodnom filmskom festivalu u Motovunu, Hrvatska (2005). Momčilovićev rediteljski debi - film "Sedam i po", finansijski su podržali Sekretarijat za kulturu grada Beograda i Ministarstvo kulture Srbije pošto je scenario (Momčilović je i scenarista) osvojio prvu nagradu 2005. godine na konkursu Sekretarijata za kulturu za podršku mladim filmskim stvaraocima.
NAGRADE:
Tri nagrade na Filmskim glumačkim susretima u Nišu: - Milan Gutović , nagrada "Car Konstantin" za najbolju mušku ulogu - Mira Stupica, nagrada za najbolju žensku epizodnu ulogu - Nenad Jezdić, nagrada FIPRESCI za najbolju mušku ulogu
Na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji: - PRVA NAGRADA Miroslavu Momčiloviću, za najbolji scenario - nagrada za doprinos festivalu Miroslavu Momčiloviću
Filmu "SEDAM I PO", na 20. hercegnovskom filmskom festivalu, pripale su četiri "ZLATNE MIMOZE".
Žiri festivala dodelio je "Zlatnu mimozu" : - za najbolji scenario Miroslavu Momčiloviću - za kameru Dimitriju Jokoviću - za kostim Slavni Martinović - za ton Branku Đorđeviću
Filmu je pripala i tradicionalna nagrada publike "TV novosti".
NOVOSTI
Internacionalni festival mediteranskog filma koji se održava u francuskom gradu Monpeljeu, uputio je poziv producentima filma “Sedam i po”, na čelu sa rediteljem i scenaristom Miroslavom Momčilovićem, za učešće na ovom festivalu.
Ovo je, ujedno treći svetski festival, na kome će se film „Sedam i po“, biti prikazan.
Posle „Sarajevo fim festivala“ gde je imao svetsku premijeru, već 29. septembra očekuje ga premijera na čuvenom „Raindance film festivalu“, festivalu nezavisnog filma koji večeras startuje u Londonu i traje do 8. oktobra.
Na ovogodišnjem 28. Filmskom festivalu u Monpeljeu, koji se održava od 27. oktobra do 5. novembra, naš film biće prikazan zajedno sa još 250 naslova, raspoređenih po različitim programskim celinama.
Pokušavam da ubedim sebe da napustiti nekoga nije nešto najgore što toj osobi možeš da učiniš. Može biti neveselo, ali ne mora baš da bude tragedija. Ako nikada ništa ili nikoga ne ostaviš, neće biti prostora ni zašta novo. Naravno, nastaviti sa životom je nevernost - prema drugima, prema prošlosti, prema starim shvatanjima o sebi. Možda bi u svakom danu trebalo da se desi neko pravo neverstvo ili neophodna izdaja. Bio bi to čin optimizma, nade, koji jemči veru u budućnost - potvrda da stvari ne samo što mogu da budu drugačije, nego i bolje.
Zbog toga menjam Suzan, moju decu, kuću i baštu punu biljaka marihuane i rascvetalih trešanja u koje gledam kroz prozor od kupatila, za kutak kod Viktora u kojem će biti promaje i prašine po podu.
...
Ljudi ne vole da previše uživaš, smatraju da to ne valja za tebe. Možeš da počneš da priželjkuješ to sve vreme. Kako je nemirna želja! Taj đavo nikad ne spava i nema mira. Želja je bezobrazna i nije u skladu sa našim idealima, zbog čega su nam upravo toliko i potrebni. Želja se ruga svim ljudskim težnjama i čini ih vrednim. Želja je prvobitni anarhista i tajni agent - nije čudo što ljudi žele da je zarobe i drže na sigurnom. I baš kad pomislimo da smo podjarmili želju, ona nas izneveri ili nas ispuni nadom. Želja me zasmejava zato što pravi budalu od svih nas. Pa ipak, bolje biti budala, nego fašista.
...
Čovek greši, zanosi se na stranputicu, skreće sa pravog puta. Kad bi mogao da posmatra svoj bedni napredak kao eksperiment, bez želje za nemogućom sigurnošću - ništa zanimljivo ne dešava se bez drskosti - možda bi mogao da postigne nekakav mir. Naravno, može da eksperimentiše sa sopstvenim životom. Možda to ne bi trebalo raditi sa životima drugih ljudi.
....
HANIF KUREJŠI, odlomci iz romana INTIMNOST
" Priča nam sugeriše da prazninu koja nastaje ispraznim življenjem ne može nadomestiti prolazna strast, baš kao što se njome ne može ostvariti i postići suštinska intimnost "
Extras 
Hilfe
